Правни основ за ревизију Националног програма за сузбијање сиве економије дат је у самом том документу, који у плану спровођења утврђује да ће се програм, по потреби, ревидирати у 2018.
години. Наведена формулација оставља могућност да се Национални програм и не ревидира, ако се за тим не утврди потреба. У наставку дајемо преглед разлога који упућују на потребу ревизије Националног програма за сузбијање сиве економије. Од усвајања Националног програма за сузбијање сиве економије прошло је готово две и по године (усвојен у децембру 2015.).
Од тад су се многе околности од значаја за спровођење програма промениле, у значајној мери и захваљујући спровођењу Националног програма, а регистрована је и промена укупног обима саме сиве економије и промена интензитета којом се она јавља у различитим секторима економије. Већи број аналитичких докумената који су у међувремену припремљени нам омогућавају да боље сагледамо феномен сиве економије и да на њега компетентније одговоримо. Држава и овом ревизијом показује да Национални програм посматра као динамичан документ који живи на најмање два начина: а) тако што се активно примењује и тиме мења реалност у којој се остварује и б) тако што се мења и сам Национални програм, да би се ускладио са том промењеном реалношћу.
Фискализација
Процес фискализације у Републици Србији започет је током 2003. године и у потпуности је завршен 2004. године. С обзиром да је од тада протекло око деценију и по и да је обухват фискализације више пута сужаван, махом због технолошких ограничења, као и да је дошло до значајног напретка технологије, нужно је извршити анализу постојећег система како би се установило да ли постоји потреба за унапређењем и утврдио начин унапређења система. На ово упућује и податак да је контрола постојећих фискалних каса, као и коришћење генерисаних података о промету на ниском нивоу. У циљу унапређења фискалне дисциплине и бољег планирања инспекцијског надзора треба размотрити унапређивање технологије и проширивање обухвата фискализације.
Према прелиминарној анализи трошкова и користи реформе система фискализације у Републици Србији, идентификована су два алтернативна решења – увођење фискалних каса, односно софтвера, који остварују комуникацију са сервером Пореске управе при издавању сваког рачуна и унапређење постојећег система фискализације. Резултати анализе показују да је увођење оваквих фискалних каса финансијски исплативије решење и у односу на унапређење постојећег система и у односу на задржавање тренутног стања. У трогодишњем периоду позитивни кумулативни нето ефекти online фискалних каса су 5,93 млрд РСД, док су кумулативни нето ефекти унапређења постојећег система 1,39 млрд РСД. Међутим, пошто прелиминарна анализа није обухватила безбедносне аспекте система функционисања online фискализације, исту је потребно допунити како би се могао сагледати систем у целини, као и његове предности и мане. Осим на финансијском плану, прелиминарна анализа показује да систем online фискалних каса пружа и ширу информациону и аналитичку основу за инспекцијски надзор и контролу на основу процене ризика, с обзиром да интегрише велики број и врсте података у реалном времену и омогућава интеграције са другим областима инспекцијског надзора, попут инспекције рада.
Веома је широк круг делатности у Републици Србији које нису обухваћене фискализацијом у односу на земље у региону, што посебно отежава њихову контролу. У Републици Хрватској, на пример, је од фискализације изузето само неколико делатности (продаја карата или жетона у путничком промету, наплата путарине, велепродаја властитих пољопривредних производа на тржницама и отвореним просторима, продаја робе или услуга путем продајних аутомата итд.), док је у Републици Србији ова листа знатно дужа. Будући да је једна од улога фискализације контрола плаћања пореза од стране грађана –потрошача, потребно је јасно назначити на продајном месту коју врсту рачуна је продавац, односно пружалац услуга дужан да изда. Постојање великог броја изузетака од обавезе фискализације доводи грађане у ситуацију да често не знају треба ли уопште да добију фискални рачун или не..
Радна група Министарства финансија припрема новелирани текст радне верзије Нацрта закона о фискалним касама, који би допринео унапређењу фискализације у Републици Србији. Унапређени систем ће омогућити и укидање контролне траке, смањење телекомуникационих трошкова коришћењем свих расположивих средстава комуникације (GPRS, 3G, 4G, ADSL и/или кабловски Интернет) итд. Радна група ради на ревидирању свих делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе.
Подстицање безготовинског плаћања
Након проширења обухвата и унапређења система фискализације, потребно је стимулисати безготовинско плаћање, пре свега подстицањем увођења могућности електронског плаћања и у секторима у којима доминира плаћање готовином (угоститељство, такси услуге, здравствене услуге и сл.), омогућавањем иновативних начина безготовинског плаћања, субвенционисањем терминала малим и микро предузећима, повластицама за безготовинско плаћање у односу на готовинско плаћање, као и прописивањем максималних накнада за безготовинско плаћање које наплаћују учесници у процесу картичног плаћања, по угледу на европску праксу.
Анализа коју је НАЛЕД спровео у оквиру пројекта „Подршка Влади Србије у сузбијању сиве економије“ у сарадњи с Немачком развојном сарадњом показала је да све више држава стимулише напуштање кеша умањењем ПДВ-а за електронска плаћања, исплатом плата и пензија искључиво на рачуне, увођењем ПОС терминала на шалтере и субвенционисањем њихове набавке, као и укидањем кованица и највећих новчаница. Анализа истиче пример Кореје која умањује ПДВ за 2% при употреби картица. Јапан и Мексико субвенционишу набавку ПОС терминала, док земље ЕУ смањују износ изнад којег није дозвољено да се плаћа у готовини (Шпанија на 2.500 евра, Француска и Италија на 1.000, а Грчка до 500 евра). Индија нуди ниже цене путарине, горива и железнице уколико се плаћа електронски. Да е-плаћања не стимулишу само најразвијеније земље сведочи и пример Бугарске која до краја ове године уводи обавезу коришћења ПОС терминала за целокупни јавни сектор.
Увођење ПОС терминала дало би прилику грађанима да одмах на шалтеру плате таксу и као потврду плаћања добију картични слип. Тиме би се из игре избациле уплатнице с којима може да се манипулише уплатом мањег износа и накнадним дописивањем цифара. Потребно је да се јавни сектор прикључи овом тренду и за све своје електронске сервисе омогући безготовинско плаћање. Такође, потребно је размотрити оправданост регулаторних интервенција у правцу утврђивања износа и врста плаћања која се морају обављати електронски (за почетак у домену уплате јавних прихода, ради лакшег вршења надзора и утврђивања и процесуирања неправилности), односно обавезивања одређених привредних субјеката на поседовање модула за безготовинска плаћања. Паралелно са наведеним активностима, потребно је радити на едукацији грађана и привреде о предностима безготовинских плаћања и разбијању предрасуда, које су најчешће везане за питања безбедности. Први корак учињен је наградном игром „Узми рачун и победи“ када су сви који плаћају картицама имали двоструко веће шансе за добитак.
У Србији је у току припрема закона о међубанкарским накнадама чији нацрт предвиђа ограничавање износа који банке плаћају једна другој и картичарским компанијама за процесуирање картица. Очекује се да то допринесе и смањењу намета које трговци плаћају банкама за употребу ПОС терминала, а који дестимулише ширење прихватне мреже. То би помогло и држави да се одлучи на увођење ПОС терминала јер по важећој регулативи трговац (у овом случају државни органи) сноси трошкове таксе. Индија је пример земље која је преузела трошак на себе.
U međuvremenu taj zakon je donet u Skupštini Srbije!!!
Кореја ће до 2020. укинути кованице, а ЕУ од 2019. неће штампати новчаницу од 500 евра.
Остале мере у вези са фискалним системом Ради праћења успешности наплате пореза, посебно ПДВ-а и акциза, као и ради даљег планирања активности у оквиру фискалне политике, упутно је на кварталном нивоу објављивати податке о трендовима наплате пореза на сајту Пореске управе и Министарства финансија. Устаљена је пракса да држава, с времена на време, изврши отпис потраживања од пореских обвезника по основу камата за неблаговремено плаћање пореза, под условом да они у будућности наставе да порезе плаћају редовно. На тај начин се порески обвезници који редовно измирују своје обавезе стављају у неравноправан положај, што подстиче обвезнике на понашање по принципу моралног хазарда, које негативно утиче на њихову будућу спремност на правовремено измирење пореских обавеза на прописан начин. Ову праксу неопходно је изменити, и паралелно са доследним санкционисањем непоштовања пореских прописа успоставити систем институционалног препознавања и олакшица за привреднике који редовно измирују све своје пореске обавезе.
http://sivaekonomija.rs
