Amnesty International se pridružio redovima kritičara Facebooka i Googlea, ocenom koju je izneo u svom izveštaju, da ove kompanije imaju “poslovne modele zasnovane na nadzoru” koji je pretnja ljudskim pravima. Organizacija za ljudska prava je pozvala vlade da usvoje i sprovode zakone koji ograničavaju količinu ličnih podataka koje kompanije prikupljaju.
Preporuke Amnesty Internationala, koje se nalaze u izveštaju na 60 stranica pod nazivom „Divovi nadzora“, takođe su pozvale na zakone koji bi omogućili korisnicima da izbegnu praćenje od strane oglašavača i trećih strana. Organizacija je pozvala Facebook i Google da reše probleme kršenja ljudskih prava i promene svoje poslovne modele.
“Google i Facebook su vremenom ukinuli našu privatnost. Sada smo u zamci”, izjavio je generalni sekretar Amnesty Internationala Kumi Naidu. “Ili se moramo podvrgnuti ovoj mašineriji za nadzor – gde se naši podaci koriste da bi mogli da manipulišu nama i utiču na nas – ili se odreći prednosti digitalnog sveta. To nikada ne može biti legitiman izbor.”
Zastrašujuća analiza dva tehnološka giganta i njihovih poslovnih modela dolazi u trenutku kada političari, aktivisti, pa čak i osnivači tehnoloških kompanija pozivaju na rasparčavanje velikih tehnoloških kompanija, tvrdeći da su postale previše moćne. Facebook i Google suočavaju se sa antimonopolskim istragama, a američko ministarstvo pravde proučava način na koji platforme stiču moć na tržištu. Kandidatkinja za predsednicu SAD Elizabet Voren, demokrata iz Masačusetsa, takođe je pozvala vlade da razbiju Amazon, Google i Facebook.
Sporni su podaci koje Facebook i Google prikupljaju o milijardama ljudi koji koriste njihove usluge. Podaci omogućavaju kompanijama da im prikazuju reklame na osnovu njihovih interesovanja, navika u kupovini i drugih karakteristika.
Facebook i Google, koji su dobili sažetke izveštaja, ali kojima nije bio dostupan ceo dokument do dana objavljivanja, usprotivili su se tvrdnjama iz izveštaja, navodi Amnesty International. U pismu objavljenom u izveštaju, Facebook je naveo da reklame finansiraju platformu koja milionima ljudi daje priliku da iskažu svoje misli. Kompanija se nije složila sa ocenom njenog poslovnog modela koji je okarakterisan kao “nadzor”, tvrdeći da ljudi nisu primorani da koriste društvenu mrežu.
“Naš poslovni model je ono što nam omogućava da ponudimo važnu uslugu gde ljudi mogu da ostvare osnovna ljudska prava – da imaju glas (slobodu izražavanja) i mogu da se povežu (sloboda udruživanja i okupljanja)”, rekao je u pismu Stiv Saterfild, direktor privatnosti i javne politike u Facebooku, navedeno je u izveštaju.
Džo Osborn, portparol kompanije Facebook, rekao je da zahvaljujući poslovnom modelu kompanije „grupe poput Amnesty Internationala, koje trenutno prikazuju oglase na Facebooku, dobijaju pristalice, prikupljaju novac i unapređuju svoju misiju“.
Google nije komentarisao izveštaj Amnesty Internationala.
U izveštaju Amnesty Internationala kaže se da su Facebook i Google postali veoma važni s obzirom na to koliko ljudi komunicira sa prijateljima i porodicom, kao i zbog toga što ih ljudi koriste da bi pronašli informacije koje su im potrebne. Nekorišćenje njihovih usluga nije opcija za većinu ljudi.
U izveštaju se navode skandali zbog prikupljanja podataka korisnika sa kojima su se obe kompanije suočile prethodnih godina. Ove godine je otkriveno da Googleov Nest Secure sistem kućne zaštite sadrži skriveni mikrofon o kome kompanija nije rekla ništa kupcima. Facebook je bio umešan u skandal zbog toga što je britanska politička konsultantska firma Cambridge Analytica, koja je radila na predsedničkoj kampanji Donalda Trampa, prikupila podatke o čak 87 miliona korisnika Facebooka bez njihovog pristanka. Nakon tog skandala, Federalna trgovinska komisija kaznila je Facebook sa rekordnih 5 milijardi dolara.
“Da bismo zaštitili naše osnovne ljudske vrednosti u digitalnom dobu – dostojanstvo, autonomiju, privatnost – potrebno je radikalno prepraviti način na koji Big Tech kompanije funkcionišu, i preći na internet koji u osnovi ima ljudska prava”, rekao je Naidu.
https://www.informacija.rs/