Poreske kontrole za većinu poreskih obveznika predstavljaju najstresniji deo poslovanja, pa iz tog razloga kompanije često ne zahtevaju povraćaj poreza pa se u knjigama evidentiraju poreske pretplate. Više je razloga za takvo stanje, počev od neusklađenih i nejasnih zakonskih i podzakonskih akata, knjigovodstvenih evidencija obveznika, pa do postupka i načina vršenja kontole.

Nakon izvršenog postupka kontrole, poreska uprava evidentira pronađene poreske nepravilnosti i sačinjava zapisnik izvršene kontrole u kom se navode i eventualne posledice (zatezne kamate, potencijalne kazne, dodatne poreske obaveze). Poreski obveznik zakonski ima pravo žalbe i prigovora na izdati zapisnik o izvršenoj kontroli, kao i da ospori navode kontrole potkrepljujući svoj izveštaj odgovarajućim dokazima.

Posle razmatranja prigovora, donosi se rešenje od strane poreske uprave kojim se odbacuje ili uvažava prigovor na zapisnik. Ukoliko je nepovoljno rešenje, poreski obveznik ima pravo žalbe na doneto rešenje, koje u propisanoj formi podnosi drugostepenom organu poreske uprave.
Mnogi naši korisnici imali su loša iskustva sa terenskom kontrolom poreskih inspektora.Neki nama poznati slučajevi su bili opravdani ( ne izadavanje fiskalnih računa, višak ili manjak u fiskalnoj blaganji i mnogi drugi primeri o kojima u ovom postu nećemo pisati. )
Ali isto tako poznati su nam slučajevi gde su se korisnici kažnjavali zbog potpuno ne utemeljenim tumačenjima inspektora terenske kontrole drastičnim kaznama, novčane ili zatvaranje objekta na dve nedelje itd.
Vrlo stresno za korisnike je zatvaranje objekta i ne mogućnost da rade i ostvare preko neophodan prihod i namire sve potrebne namete, isplate plate radnicima i da ne nabrajamo.Svima je to već dobro poznato.

Moja nedoumica je uvek bila zabraniti nekom ustavno pravo na rad.Mislim da je to pitanje za Ustavni sud – pravo na rad!

O ovoj temi bavićemo se u sledećim postovima!