Donošenjem Zakona o trgovini, koji se primenjuje od 30. jula 2019. godine, propisana je obaveza trgovca da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju ili broju poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.
Takođe i robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.
Napred navedeno, je u suprotnosti sa Zakonom o PDV i Zakonom o fiskalnim kasama.
U skladu sa odredbama člana 28. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom.
Odredbom člana 42. stav 4. Zakona propisano je da račun naročito sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;
9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije obračunat PDV;
10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.
Tako da dokument koji sadrži najmanje elemente propisane članom 42. stav 4. ovog zakona, može da pored nabrojanih elemenata sadrži i neke druge podatke.
Preporuka je da se izmene programi i da ako ranije nije bilo matičnog broja izdavaoca računa, sada uključi, da bi se u praksi izbegle problemi oko neusaglašenosti Zakona o trgovini i Zakona o PDV.
Mnogo veći je problem evidentiranje prometa preko fiskalne kase. U slučaju kada obveznik koji obavlja delatnost trgovine na malo ima obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, izdavanje fiskalnog isečka bez iskazanog matičnog broja izdavaoca, ne predstavlja prekršaj iz člana 43. stav 1. tačka 6) Zakona o fiskalnim kasama, s obzirom na to da matični broj izdavaoca nije obavezan element fiskalnih dokumenata.
Prema odredbi člana 12. stav 2. Zakona o fiskalnim kasama fiskalni isečak obavezno sadrži sledeće podatke:
1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;
2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;
3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;
4) naziv, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobara, odnosno usluga;
5) specifikaciju poreskih stopa;
6) iznos poreza po poreskim stopama;
7) ukupan iznos poreza;
8) vrednost prometa po poreskim stopama;
9) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu, sredstvo plaćanja (gotovina, ček, kartica), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;
10) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja fiskalnog isečka;
11) redni broj fiskalnog isečka;
12) fiskalni logo.
Izvor: https://www.biljanatrifunovicifa.com
