28.mart 2018
Hrvatska je u petogodišnjoj fiskalizaciji. Bivši ministar finansija Slavko Linić, koji je bio veliki zagovornik procesa fiskalizacije u Hrvatskoj, potvrdio je prošlog meseca na televizijskim vestima da je fiskalizacija jedan od najuspešnijih projekata istorije hrvatske poreske uprave. Uprkos snažnom otporu određenih grupa poreskih obveznika, projekat je uspeo. Ova fiskalizacija, sada poznata kao “hrvatski model”, prvobitno usvojena iz latinskog iskustva e-fakturisanja (NFC-e), služila je poreskim upravama Slovenije i Češke da razviju svoje fiskalne procedure.
(NFC je skraćenica od Near Field Communication i predstavlja skup standarda za pametne telefone i ostale mobilne uređaje kojima se uspostavlja radio veza između njih, obično kratkim prislanjanjem jednog uređaja na drugi. Википедија )
Nedostatak Interneta otvara mali prozor za one koji nameravaju da varaju, jer u ovom offline periodu se dozvoljava potpisivanje potvrda sa datotekom sertifikata i možda se uopšte ne može otpremiti u Poresku upravu, ili su izmijenjene, čak se otkrivaju i dvostruke kopije od strane istražitelja. Za suzbijanje ovih prevara potrebni su snažni mehanizmi za sprovođenje i dobro obučeni kadar.
Osnovni zahtev modela je da registruje svaki račun. Račun mora biti sertifikovan od strane Poreske uprave jedinstvenom identifikacijom računa (JIR) pre štampanja i isporuke kupcu. Proces fiskalizacije počinje za svakog poreskog obveznika sticanjem digitalnog sertifikata od nacionalnog PKI provajdera (FINA). Digitalni sertifikat se koristi za identifikaciju predmeta fiskalizacije tokom elektronske razmene podataka i za elektronsko potpisivanje računa.
Što su ZKI i JIR?
U te dodatne elemente ubrajaju se ZKI, zaštitni kod izdavatelja i JIR, jedinstveni identifikator računa.
ZKI generira program naplatnog uređaja, a JIR dodjeljuje Poreska uprava preko svog servera.
Neke brojke vezane za prethodni period su impresivne. Više od 11 milijardi fiskalnih računa izdata su u Hrvatskoj od početka 2013. godine. Serveri poreske administracije kroz koje su potpisani svi računi nisu nikad zakazali. Prosečno 6,4 miliona računa izdaje se dnevno, uglavnom petkom, tokom leta, dan pre Božića, a od nedavno do Svetog Valentina (Dan zaljubljenih ).Broj izdatih računa se povećava iz godine u godinu, tako da su 2017. godine izdata više računa nego u 2016. godini.
Ove godine, digitalni sertifikat kupljen sa rokom važnosti od 5 godina, mora biti zamenjen novim. FINA će redovno podsećati sve porezke obveznike da sertifikat mora biti ažuriran na vreme. Računi se ne mogu izdati bez digitalnog sertifikata. Da li je FINA jedina ovlašćena CA za prodaju digitalnih sertifikata u EU? To je pitanje koje drugi organi sertifikata pitaju, pošto je prva prodaja digitalnih sertifikata počela pre pristupanja Hrvatske EU, krši se politika otvorenog tržišta za druge EU CA. Cena jedne datoteke sertifikata je oko 40 evra.
