Chris Giles u Moskvi JULY 29, 2019

                Nekoliko minuta hoda od Crvenog trga u Moskvi stoji zgrada visoke sigurnosti sovjetske ere u kojoj je smeštena ruska Federalna služba za poreze. Ali iznutra, nema ništa sovjetsko u pogledu prikazane tehnologije.

Stojeći ispred ogromnog video zida, Mihail Mišustin, šef porezke službe, priprema se pokazati svoje sposobnosti. „Gde ste bili sinoć?“ Pita on. Kad odgovorim, njegovo osoblje zumira kartu na ekranu hotela Budimpešta. „Jeste li pili kafu?“ Njegovo osoblje potom je pritisnulo potvrde o hrani i piću u hotelu od prethodne večeri. „Gledajte, prodali su tri kapuća, jedan espresso i latte. Jedna od takvih bila je i vaša ”, trijumfalno izjavljuje gospodin Mishustin. Bio je u pravu.

Ovo je budućnost porezne uprave – digitalna, u stvarnom vremenu i bez poreznih prijava. Vlasti primaju priznanice o svakoj transakciji u Rusiji, od Sankt Peterburga do Vladivostoka, u roku od 90 sekundi. Podaci su otkrili greške, utaje i prevare u prikupljanju poreza na potrošnju, PDV-a, što je vladi omogućilo brže prikupljanje prihoda od opštih ruskih ekonomskih performansi.

                                Novi sastav više je usmeren prema trgovcima nego oligarhima. Rusija još uvijek ima loše rezultate na međunarodnim tabelama korupcije, svrstana je tek 138 od 180 na indeks percepcije korupcije Transparency Internationala, s tim da zabrinutosti uključuju kronizam, nedostatak neovisnih medija i pristrasno pravosuđe. Ali smanjenje utaje poreza među običnim Rusima i isticanje korumpiranih poreskih službenika pomoglo je u prikupljanju prihoda i čišćenju sistema.

Upravo ovakva tehnologija, kaže Pascal Saint-Amans, obećava da će biti „menjač igara“. G. Saint-Amans je direktor Centra za porezku politiku i upravu pri OECD-u u Parizu, veruje da je potrebno još mnogo posla kako bi digitalni podaci prikupljeni od strane poreskih vlasti ostali sigurni i ne koriste se za “Big Brother i opresivno stanje ”.

Ali postoje, kaže, ogromne prednosti za porezke vlasti koje prikupljaju podatke na internetu kako bi osigurale da se dospeli novac zaista isplaćuje. „Razgovaramo o stotinama milijardi širom sveta“, dodaje on. Sposobnost praćenja informacija „oduvek je bila tajnoviti san“.

Ovaj optimizam stoji u izrazitoj suprotnosti s uobičajenom mrakom koja okružuje kolekciju prihoda potrebnih za finansiranje javnih usluga. U vreme starenja stanovništva i sve veće potražnje za zdravstvenom zaštitom, penzijama i socijalnom potrebama, postoje redovni strahovi zbog lakoće kojom su labavi tehnološki divovi uspeli prebaciti profit širom sveta kako bi izbegli korporativni porez.

Ali u svetu porezke uprave ima više nade. Chris Sanger, koji vodi globalno porezko savetovanje u EU-u, kaže: „Prednosti tehnologije za porezke vlasti u indirektnim porezima (poput PDV-a) mogu nadmašiti probleme koje donosi u direktnom porezkom sastavu [poput poreza na dobit]“.

                Prekomernom zavisnosti o prihodima od nafte i plina i ozbiljnim zabrinutostima zbog utaje i korumpiranih službenika, ruski je poreski sastav bio zreo za reforme. Predsjednik Vladimir Putin izabran za vođenje Federalne porezke službe, gospodin Mishustin bio je stručnjak za tehnologiju, a ne stručnjak za politiku, i odlučio je poboljšati prihode usvajanjem i dorađivanjem najsavremenijih sistema širom svieta.

Ekonomisti i kreatori politika obično nauče  tehnologiju. Gospodin Mishustin kaže: “Mi smo izgradili tehnologiju i sada postajemo ekonomisti.”

PDV mu je bio prva meta. Ovaj porez uzeo je sviet olujom otkad ga je Francuska uvela 50-ih godina. Sada se on ubire u više od 165 zemalja, što čini više od 20% godišnjih prihoda od poreza i prikuplja više od 3tn USD u naprednim ekonomijama. Dve glavne prednosti PDV-a su u visini prihoda koju može prikupiti za vlade i u njezinoj percepciji stabilnosti prievara u poređenju sa porezima na promet poput onih koji se još uvijek naplaćuju u SAD-u.

Kako se prikuplja duž lanca nabavke, s kompanijama koje mogu zahtevati povrat poreza koji su platili na svoje inpute i naplatili ga na prodaju, ima ugrađeni element koji se samoprovodi. Sve strane žele odgovarajuću dokumentaciju o svojoj prodaji i kupovini u slučaju da su podvrgnute porezkoj reviziji. U stvarnosti se to događa rijetko.

Ali postoje dvije oblasti u kojima je PDV u većini zemalja podvrgnut značajnim prevarama. Prvo, gde neki trgovci ne plate porez koji duguju na svoju prodaju, a zatim nestanu, pa vlasti gube  porez. Drugo, gde maloprodajni kupci pregovaraju s prodavačima radi kupovine robe i usluga (uglavnom usluga) bez traženja potvrde i PDV-u se krajnjem potrošaču uopšte ne naplaćuje.
Prema rečima g. Mishustina, u porezkom jazu između PDV-a i prikupljenog prihoda iznosio je oko 20 posto u Rusiji pre njegovih reformi, a u zreloj ekonomiji poput Velike Britanije, procjena je iznosila 9,1 posto u 2017.-18. .

                Kako bi se suočila s propuštanjem, Rusija je izgradila dva ogromna data centra i usvojila zakone tako da su kompanije morale podnositi svaku fakturu između preduzeća. Omogućilo je i svakom trgovcu da kupi nove fiskalne uređaje koje su sigurno i direktno povezane s data centrima.

U stvarnom vremenu sada može proveriti svaku račun kako bi se osiguralo da su povrat PDV-a koji plaća je povezan s računima gde su kompanije vratile isti novac vlastima. Zatim pomoću umetne inteligencije može se brzo pronaći uzorci u podacima i kompanijama koje imaju mnogo prekida veze, omogućavajući vlastima da ciljaju određene kompanije radi porezke revizije. Budući da je sve povezano, može uočiti i porezke službenike s niskom stopom naplate od kompanija za koje su odgovorni.

Jaz od 20 posto PDV-a sada je pao na 1 posto, a kako je naplata postala efikasnija, primici su se povećali. Između 2014. i 2018. novac prikupljen od PDV-a porastao je za 64 posto, u uporedbi s rastom nominalne potrošnje domaćinstava za 21 posto u istom razdoblju.

Nekoliko klikova nakon što pogledam moju hotelsku kafu, ruski sistem može prikazati prodaju i cene svih kafa koje se prodaju širom zemlje, ili bilo kojeg drugog dobra ili usluge. Sistem koristi sve ne samo da identifikuje trgovce ili restorane koji bi mogli prodavati manje nego što se očekivalo koristeći gotovinske transakcije iz knjiga, već čita i primitke kako bi dao statistiku širom zemlje.

“Kako merite inflaciju u Velikoj Britaniji?”, Poviče poreski komesar. Nakon što je čuo objašnjenje kako se vojska ljudi s međuspremnicima navija jednom za mesec dana širom Velike Britanije provjeravajući cene roba i usluga, viče: „Sranje! To je sranje. Svuda možemo videti “, kaže g. Mishustin, koji po prvi put pokazuje sistem međunarodnoj medijskoj organizaciji.

Ruske vlasti žele proširiti naplatu poreza vođenu tehnologijom u neformalnu ekonomiju, gde samozaposleni s niskim prihodima – na primjer dečiji radnici ili radnici u ekonomiji  – zarađuju male iznose koji su retko provereni, iako su te isplate predmet poreza na dohodak. Oni koji se prijave na novu aplikaciju za pametne telefone plaćaju 4 posto prometa, automatski oduzimaju sa svog bankovnog računa, na uslugama.

Dosadašnja primanja ove godine premašila su očekivanja, pošto poštovanje garancija vlasti neće dalje terati ljude zbog neplaćenog poreza.

“Većina ljudi želi biti čista”, kaže gospodin Mishustin, koji je sada sklopio poslove s kompanijama poput Uber-a i Airbnb-a za odbitak plaćanja direktno putem aplikacije. „Želimo biti ubačeni u nacionalnu bazu poreskih obveznika i onda im više nećemo smetati.“

                Dok je Rusija na prvom mestu sa svojim sastavom poreske uprave, to nije jedina zemlja koja pokušava koristiti podatke u stvarnom vremenu kako bi suzbila prevare i utaje poreza. Mnogi drugi sada povezuju blagajne sa svojim poreskim sastavima, posebno tamo gde su u prošlosti bile utaje.

Portugal, rani prihvatač, dodao je dodatni poticaj kupcima da plaćaju PDV i osiguravaju da trgovci rade isto. Ako potrošači dodaju svoj osobni porezni broj elektronskom računu, taj se broj dodaje u mesečnoj lutriji za značajnu nagradu, kao što je novi automobil.

Prema rečima Rita de la Feria, profesora poreznog prava na sveučilištu u Leeds-u, potrošači u područjima koja su zabeležila veliku utaju PDV-a, na primjer, restorani mogu dobiti 15-postotni odbitak od PDV-a plaćenog iz svoje godišnje procene poreza na dohodak. „Promijenila je mentalitet i način na koji društvo gleda na neformalnost“, kaže ona. „Sada u Portugalu, trgovci vas redovno pitaju da li želite dodati svoj poreski broj na bilo koji račun“.

Gospodin Sanger, u mnogim nordijskim zemljama, ima dovoljno proverenih podataka da mogu predati prethodno popunjene poreske prijave i zatražiti od pojedinaca da ih jednostavno odobre. Umesto ogorčenja zbog države Big Brother, “izazov je naterati ljude da to proveravaju”.

                Primeri , međutim, ne rešavaju značajne brige oko zaštite podataka i privatnosti. U Portugalu, za razliku od Rusije, ako ljudi dodaju svoj osobni poreski broj primicima, država može videti sve što pojedinac zarađuje i sve što je potrošeno. “Poreske vlasti imaju informacije o bukvalno svemu što ste učinili”, kaže prof de la Feria, iako dodaje da je početnu zabrinutost javnosti ugušila nedostatak curenja i mišljenje da je to sada samo deo poštavanja poreza.

Ovo je područje na kojem OECD nastoji izraditi temeljne standarde kako bi podaci, barem u zemljama koje ispunjavaju zahteve, ostali sigurni i ne bi se zloupotrebili. Iako je tako, gospodin Saint-Amans kaže da dokazi ne sugerišu da je javnost previše zabrinuta zbog privatnosti. „Setite se, ljudi su besplatno predali podatke Googleu, Amazonu i drugim velikim tehnološkim kompanijama“, dodaje on.

U nekim jurisdikcijama – posebno onima koje nisu pretrpele krizu prihoda koja bi mogla naterati na brze promene – postoje zabrinutosti oko toga hoće li javnost prihvatiti da je takva nametljiva nova državna tehnologija potrebna kada poreski sustavi već rade dobro.

                Oni tehnologiju i dalje vidi kao dugoročni odgovor na efikasnije ubiranje poreza. Pozivajući se na britanski program „stvaranje digitalnih poreza“ koji zahteva samo da kompanije predaju prijave PDV-a elektronskim putem, on kaže da bi se jednom uspostavio kada bi mogao biti integrisan s dobro upravljanim korporativnim blagajnama i prodajnim sistemima za direktno unošenje podataka u HMRC.

                „Čvrsto verujem da je to odgovor“, dodaje on, „ali bih želeo da izbegnem neusklađeno lansiranje koje omogućava napredak unazad decenijama.“

Ako se ovi problemi rieše, a mnoge zemlje pređu na digitalnu i automatsku upravu i naplatu poreza, Prof de la Feria kaže kako bi sledeći korak bio poboljšanje efikasnosti poreskih sastava na načine za koje se trenutno smatra nemogućim. Većina zemalja ima užasno lose sastave PDV-a, na primer, jer imaju mnogo izuzeća i nulte stope na predmete kao što su hrana za decu ili odeću za decu, koji su opravdani jer pomažu siromašnijim porodicama.

To je vrlo loša preraspodela, tvrdi ona, „budući da ne oporezujemo gomilu ljudi koji bi mogli platiti PDV na te stavke i znaju da ogromnu većinu potrošnje hrane, na primer, obavljaju kupci sa velikim prihodima“.

Jednom kada se pojedinačni poreski brojevi ljudi automatski usklade s primanjima, ona predviđa sistem u kojem će siromašnim porodicama automatski biti omogućen popust na PDV kroz socijalno osiguranje i “na taj način ćete dobiti ciljanu zaštitu domaćinstava sa niskim primanjima”.

Automatizirana i individualizirana plaćanja poreza prema primanjima kućanstava još uvek su područje naučne fantastike. Ipak, potreba za povećanjem više prihoda bez povećanja poreskih stopa akutni je problem s kojim se suočavaju mnoge ekonomije i on će rasti samo s pojačavanjem pritiska na javne proračune u starijim društvima. Čak i ako poreska uprava još ne vidi gde građani danas troše sav svoj novac, tehnologija već postoji i brzo se širi svetom.

Autorska prava The Financial Times Limited 2019. Sva prava zadržana